Brojevi

Brojevi u srpskom jeziku

Brojevi spadaju u promenljivu grupu reči iako se menjaju samo osnovni brojevi, od 1 do 4, i redni brojevi. Brojevi su nesamostalne reči koje stoje uz imenicu i označavaju koliko ima onoga što znači imenica. Brojevi se dele na:

  • Osnovne (glavne, kardinalne ili proste) brojeve: označavaju koliko ima pojedinačno uzetih pojmova označenih imenicom uz koju stoje: dve sestre, tri jabuke, dvadeset dva učenika itd. Treba imati na umu da reči stotina, hiljada, million i milijarda nisu brojevi, već brojne imenice. Oba je, takođe, broj, koji je sinoniman broju dva, tako da nije ispravno upotrebljavati oblik: obadva.
  • Redne (ordinalne) brojeve: označavaju koji je po redu pojam označen imenicom: druga nagrada, prvi čovek, dvadeset sedmi na spisku itd. Kod višečlanih rednih brojeva, samo je poslednji redni broj: sto dvadeset treća godišnjica. Redni brojevi se uvek pišu sa tačkom, osim ako posle navedenog rednog broja ide neki drugi znak interpunkcije: 1,2,3. i 4. strana. Rimski brojevi se uvek čitaju kao redni, npr: VII se čita kao-sedmi.
  • Zbirne brojeve: označavaju ukupan broj pojedinačnih pojmova, koji označavaju mlada bića ili bića različitog pola: petoro dece, dvoje jagnjadi, tridesetoro ljudi itd. Kod višečlanih zbirnih brojeva, samo je poslednji broj zbirni: dvesta dvadeset šestoro.

Uočeno je pogrešno pisanje određenih brojeva, pa ih ovde navodimo u ispravnom obliku: 60-šezdeset, 600-šeststo, 500-petsto, 900-devetsto, 11, 12, 13…-jedanaest, dvanaest, trinaest, 4-četiri.

Povezana pitanja

Dobrodosli na sajt ko kako zasto! Postavite pitanja i nadjite odgovore.
...